Bend je bio u punom zamahu, a ona magična, ponekad djetinjasto zapričana, ponekad potresno iskrena, a opet ona, samo ona i nijedna druga.
Evo došao je i prošao taj dugo očekivani 14. februar, dan kada se osim Dana zaljubljenih i Dana vina u Beogradu dešavaju mnogi koncerti. Dakle Zoran Predin u "Kolarcu", Damir Urban & 4 u "Gun Club"-u, Stray Dogg u "Atticu", Svi na Pod! u "Krugu", Sergej Ćetković u "Areni", …ali najvažnije…u "Sava Centru" koncert Josipe Lisac.
Dugo se nismo videli, od 2009. godine, a izgleda kao da je prošlo mnogo više. No, Josipa je uvek bila jedinstvena i neponovljiva, što se pokazalo i na ovom koncertu. Činjenica da je na ovaj dan napunila 63 godine daje još jednu dodatnu notu ovom nastupu.
Prepunu Veliku salu "Sava Centra" odmah je uzdrmalasvojim izvodjenjem pesme "Ave Marija" (iz rock opere "Gubec Beg"). Pošto sam imao sreću da je čujem u toj operi davne 1975. u Beogradu, na Sajmu, u Hali XII, mogu uporediti ova dva izvođenja i tvrdim da su godine dale poseban pečat njenom izvođenju. Svake godine čini se kao da peva sve dublje i dublje.
Uz pratnju Gojka TomljanovićaJosipa je odmah pokazala zašto je uvek posebna. Publika se još nije ni oporavila a pojavio se ostatak benda i predstava je mogla da počne. Kažem predstava, jer ono što je Josipa pružila bilo je više od običnog koncerta, bilo je to i sećanje na 40 godina Dnevnika jedne ljubavi, reminiscencija na večitu ljubav prema njenom partneru Karlu Metikošu, projekcije kratkih filmova, posebna komunikacija sa publikom, dakle mnogo toga.
Bend u sastavu: Davor Černigoj - bas, Josip Grah - truba, Borna Šercar- bubnjevi, Darko Tomljanović - klavijature i Elvis Penava - gitara krenuli su da razvijaju viziju koju je Josipa zamislila.
Karakteristika ovog nastupa su bile prilično aranžmanski drugačije urađene mnoge Josipine pesme, pa se ponekad nije znalo dok ne bi počela da peva koja je pesma u pitanju. To, i po meni, ne baš tako potrebna dva sola (basiste i bubnjara) su malo pomeli publiku. Prvi deo filma o Karlu Metikošu je takodje došao kao iznenađenje ali su "Boginja", "O jednoj mladosti" i "Dok razmišljam o nama" balansirali celokupan utisak .
Posle prvog dela filma, bend je silovito krenuo u "1000 razloga" i "Povedi me" a prava ekstaza je nastala pri izvođenju magične pesme "Bolujem". To je bio jedan od vrhunaca večeri!
Ređale su se "Ne prepoznajem ga", "Kraljica divljine", pa "Gdje Dunav ljubi nebo" i "Živim po svome". Josipa je savijala note, rastezala, istezala, menjala, radila čudne stvari tako da je publika bila poprilično zatečena.
Zatim je došao drugi deo filma (“Htjela sam da to bude u jednom komadu, nekih 18-20 minuta no svi su mi rekli, ne bit će to dosadno, ljudi će izlaziti da puše!”, rekla je Josipa), stvari su napokon došle na svoje mesto i krenuli su hitovi "Život je most", (izuzetno energičan) "Ležaj od suza", "Na-na-na", "Hir, hir, hir" i "Danas sam luda".
Izuzetno atraktivno je bilo i osvetljenje i laseri koji su šarali binom, što je dovedeno do punog efekta tokom pesme "Magla", kada je poprimilo razmere filmske projekcije.
Nakon toga treći deo filma u kojem se objašnjavalo kako su nastale pesme sa albuma Dnevnik jedne ljubavi(“ah, da, Sovjetski savez….”), Josipa je zapevala "Da li sam ti rekla da te volim" i kao kontratežu "Po prvi put". Bend je bio u punom zamahu, a ona magična, ponekad djetinjasto zapričana, ponekad potresno iskrena, a opet ona, samo ona i nijedna druga. Dva i po sata su prošla, mi se nismo ni okrenuli a koncert je završen pesmom "Ispočetka".
I treći put posle preduge pauze u devedesetim, Josipa nas je intrigrala, iznenađivala, osvajala i osvojila.
A vi niste bili na koncertu? Ozbiljno? A dobro, videćete fotografije sa koncerta i po neki video snimak, čisto da vidite šta ste propustili.
Do sledećeg susreta a nadam se i novog albuma, puno pozdrava Josipi od nas i nama od Josipe. Živeli u ljubavi!
